Ana Brnabić izazvala buru: Nastavnici na ivici egzistencije
Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC/R.Z.ATAImages
Po mišljenju predsednice Skupštine Ane Brnabić, prosvetni sistem u Srbiji je procvetao otkad je Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem, na vlasti. Ona je u debati sa rektorkom Univerziteta umetnosti profesorkom Mirjanom Ilić uveravala da su plate prosvetara iz godine u godinu rasle, jer "oni to zaslužuju". Brnabićeva je očigledno zaboravila da spomene i na masovna otpuštanja profesora u Jovinoj gimnaziji, Petoj beogradskoj, osnovnim školama..., ali i da već dva meseca profesorima i drugim zaposlenima na Filozofskom fakultetu u Nišu država odbija da isplati plate koje su "porasle".
Oglas
Za jedan dan ne bi mogli da se nabroje svi učitelji, nastavnici i profesori u srednjim školama i na fakultetima koji su otpušteni, kažnjeni disciplinskim postupkom, suspendovani i udaljeni s posla.
Malo je dana i da se nabroje sve uvrede i nasilja koje oni trpe.
Ipak, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić to ne pominje kada govori koliko je država uložila u prosvetare, koliko ih poštuje, podiže im plate i slično.
Ona je u televizijskoj debati sa rektorkom Univerziteta umetnosti profesorkom Mirjanom Nikolić uveravala gledaoce da se obrazovni sistem razvio, iznoseći informacije da je "plata nastavnika 2012. godine bila 391 evro, a da će plata u decembru 2026. godine biti 1.030 evra".
Međutim, prosvetari su nekoliko godina unazad izlazili na ulice, tražeći da se početna zarada nastavnika osnovnih i srednjih škola izjednači sa republičkim prosekom i da se svima u prosveti plate jednako uvećaju.
Iako je prosvetni sektor zabeležio kumulativni rast zarada, prosečna plata u obrazovanju (prema podacima RZS-a iz juna iznosila je 117.229 dinara) i dalje zaostaje za republičkim prosekom koji je iznosio 120.401 dinar. Početna plata nastavnika bez radnog staža iznosi 111.488 dinara.
Dušan Kokot, učitelj i predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) istako je da je profesor 2012. godine imao zaradu u visini gotovo tri minimalne zarade, odnosno 2,90 minimalnih zarada".
"A danas ima zaradu u visini od 1,50 minimalnih zarada. Sramota! I neka mi onda Brnabićeva objasni kako to može biti bolje, kako mi sada živimo bolje nego što smo živeli i na koji način nama država pomaže i poštuje nas?", ističe Kokot za Nova.rs.
Podseća da je minimalna zarada ono što je bilo neophodno za preživeti i 2012. i 2026 godine.
"Ako sam ja imao tri takve zarade 2012., a sad imam 1,5 zaradu, da li mi je bolje ili mi je gore? Sve je otišlo predaleko. Centralizovan sistem obrazovanja do krajnjih granica. Ministar postavlja direktore, nastavnice, roditelje, znači svi oni koji bi trebali da budu glavni akteri su svedeni samo na puke posmatrače. Sistem je centralizovan, a svaka kritika je zabranjena, dok su ljudi postavljeni po političkoj pripadnosti", dodaje on.
Naglašava i da je bezbednost prosvetnog radnika značajno ugrožena.
"Mi nismo bezbedni i sigurni, pritom ne mislim samo na radno mesto, nego i na fizičku bezbednost. Mi ne znamo hoćemo li živi izaći iz učionice", podvlači on.
Smatra da država Srbija najmanje izdvaja bruto društveni proizvod za obrazovanje u Evropi,.
"Ne verujem da smo mi iznad 3,5 odsto kad se svi izvori finansiranja saberu, dok je u Evropi prosek oko šest. Plata profesora koja je bila tri minimalca, sada je 1,5. To su činjenice. A to da li je bila 100.000 dinara ili 100 miliona dinara plata, kakve to veze ima? Kod Miloševića je bila plata 600 milijardi, pa nisi mogao da kupiš ni kutiju šibica. Tako da se predsednica Skupštine malo igra rečima", poručuje on.
Profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović podseća na činjenicu da zaposleni ovog Fakulteta dana nisu primili platu za svoj rad.
"O čemu onda da govorimo? Reči Ane Brnabić su prazne i šuplje sa svih strana. Ljudi se bore za egzistenciju, a režim se hvali kako je prosveta uznapredovala otkad su oni na vlasti. Svašta", kaže ogorčeno profesorka za naš portal.
Ističe da je nekada plata bila neuporedivo veća, iako manja, jer se za taj novac moglo kupiti mnogo nego danas.
"Zato ti podaci ne mogu da se upoređuju. A da li predsednica Vlade pominje to što smo duže od dva meseca na rubu egzistencije? Evo treći mesec ne primamo platu isključivo zbog samovolje, znamo koga, iz čista obesti, bez ikakvog obrazloženja. To ni nacisti nisu radili. I zaista je sramno i sramotno da mi, kao profesori univerziteta, moramo za svoja ustavna i zakonom garantovana prava, za svoje zarade, da se borimo preko suda", naglašava ona.
Dodaje da su profesori indirektni korisnici budžeta, dok je država svesno prekršila Zakon o neizvršenju budžeta.
"I to samovoljom ministra i znamo još koga, ko je nalogodavac i ko je kreator čitave ove situacije u zemlji", kaže ona.
Pod pritiskom
Ona navodi i činjenicu da su mnogi prosvetni radnici pod pritiskom, te da takva "neugodna" situacija traže duži niz godina.
"Mnogi pametni i vredni prosvetni radnici koji su dokazali u poslu i koji su pratili svoje đake u svemu, samo su zbog svojih stavova izgubili svoje poslove, bez ikakvog objašnjenja. I imamo jednu jako tužnu situaciju gde se navodi da je neko 22 ili 24 godine direktor škole. Pa to je nenormalno. Ne postoje zakoni po kojima neko može da bude direktor škole tolikih godina. To su strašne stvari", ističe ona dalje.
Profesorka Natalija poručuje da je na delu "silovanje inteligencije" i da je to postalo neizdrživo.
"To je silovanje inteligencije i zdrave pameti. Nikada manje slobode nije bilo kada je reč o građanstvu uopšte, a da ne govorimo o profesorima. Poseban pritisak su pretrpeli nastavnici, profesori, učitelji, i naravno profesori univerziteta, zato što smo stali uz svoje studente. A kao što znate, univerzitet je zajednica studenata i profesora. Pa ko od profesora to ne shvata, on nema šta da radi u našem poslu", poručuje ona.
I nastavnica engleskog u jednoj osnovnoj školi Nadežda Mijić podseća kroz šta je sve prošao obrazovni sistem u Srbiji.
"A to nikako nije razvoj, nego nazadovanje. Imamo oko 60 profesora u najprestižnijoj novosadskoj Jovinoj gimnaziji. Imamo direktora Stojkovića koji otpušta svoje kolege i gasi odeljenja u ovoj školi, a čije mesto su se do nedavno borila tri učenika na listi želja. Imamo najveću beogradsku školu u Mirijevu koja je ceo septembar prošle godine kasnila, deca nisu išla u školu zbog neobrazovanog direktora", nabraja ova nastavnica.
Pominje i novobeogradsku školu "20. oktobar", čija direktorka je takođe otpustila više nastavnika i čuvenu Petu gimnaziju koja je, upravo zbog loše Uprave, upisala znatno manje đaka ove školske godine.
"Šta reći za Petu gimnaziju? Dugogodišnja koleginica je isterana kao pas, uz pratnju obezbeđenja, a samo Ministarstvo je veliča na sajtu. Mnogo, mnogo je ovakvih situacija i primera, a da ne pominjemo pretnje profesorima, uvrede, napde, i verbalne i neverbalne. I uzeći sve to u obziro - da li nama prosveta zaista ide u dobrom pravcu od 2012. godine?", pita se ona.
Pratite nas na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
