Prvo ubistvo koje je rešio mlad obducent u Nišu šokiralo sve
Foto: Miljana Isailović/Nova.rs
Policija, tużilaštva i sudovi otkrivaju, gone i procesuiraju zločince, ali u senci njihovog rada deluju stručnjaci ključni da se ubice, silovatelji i drugi počinioci najtežih dela privedu pravdi. Radi se o sudsko medicinskim ekspertima, obducentima koji primenom najsavremenijih forenzičkih metoda dokazuju da li je počinjeno krivično delo, ali što je još važnije mogu da ukažu ili isključe učešće u zločinu osumnjičene osobe.
Oglas
U niškom Zavodu za sudsku medicinu godišnje se obavi preko 1.100 obdukcija na zahtev tužilaštava kako bi se utvrdio uzrok smrti, mehanizam nastanaka povreda u drugi detalji neophodni za otkrivanje i osudu eventualnog izvršioca krivičnog dela.
Među 14 stručnjaka iz ove oblasti u niškom Zavodu za sudsku medicinu je i doc. dr. Ivan Stojanović koji je tokom svoje devetnaestogodišnje karijere obavio skoro dve hiljade obdukcija. Mada priznaje da mu tokom studiranja sudska medicina nije bila prvi izbor, već kao mlad stručnjak shvatio je značaj profesije koju je odabrao jer je otkrio zločin koji je lako mogao da promakne organima gonjenja.
"Taj slučaj je bio prekretnica u mojoj karijeri, bio sam početnik, to mi je bila prva obdukcija i radio sam je pod nadzorom mentora. Sve je delovalo potpuno benigno, unuk je baku koja je bila u devedesetim godinama doveo u niški Klinički centar kao hitan slučaj bez vitalnih parametara. Iako nisu imali neku posebnu sumnju i uprkos protivljenju unuka, u skladu sa Zakonom o zdravstvenij zaštiti, lekari su telo preminule poslali na obdukciju i tako sam ja prvi put radio na forenzičkom utvrđivanju uzroka smrti", priseća se Stojanović svog profesionalnog početka.
Kako dalje navodi, starije kolege su mu tu obdukciju dodelile kao edukativnu lekciju, ne očekujući da će početnik otkriti podmukli zločin.
"Odmah sam otkrio znakove asfiksije koji su ukazivali na gušenje, tragove stezanja na vratu i polomljene podjezičnu kost i rogove štitne hrskavice. Nisam imao nikakvu sumnju da se radi o nasilnoj smrti odnosno ugušenju", opisuje Stojanović svoj prvi uspeh u rešavanju zločina.
Suočen sa dokazima o ubistvu, Stojanović je odmah obavestio svoje nadređene i policiju dok je ubica nestrpljivo ispred obducentske sale čekao da sazna da li će biti otkriven.
"Kako bi se organi gonjenja pripremili za istragu rečeno nam je da mu ne otkrivamo naša saznanja. Kazali smo mu da se radi o prirodnij smrti, on je odahnuo pa je policiji ispričao neke stvari koje možda i ne bi da je znao pravu istinu. Suočen sa dokazima par sati nakon obdukcije priznao je da je babu ubio da bi je nasledio. Tada sam postao siguran da radim važnu stvar i već 19 godina sam u sferi sudske medicine. Radimo na rasvetljavanju zločina forenzičkim metodana koje osim obdukcije uključuju i DNK analizu, veštačenje obrazaca krvnih mrlja, različite trasološke i druge analize koje su nezamenljiv alat u rasvetljavanju krivičnih dela. Porast broja forenzičkih analiza ukljucujući i obdukcije poslednjih godina dokazuje da su tužilaštva shvatila koliko je značajno to što mi radimo a radi rasvetljavanja krivičnih dela i otkrivanja uzvršilaca. Smatram da je to rezultat brijnih edukacija koje smo uradili sa predstavnicima pravosuđa širom Srbije", priča Stojanović.
"Najteža je odbukcija dece"
Priznaje da je posao forenzičara, naročito u domenu sudske medicine, vrlo izazovan i osetljiv sa mnogo aspekata.
"Stručno, najteže je raditi obdukciju kod leševa sa većim brojem strelnih rana iz više projektila, one umeju da traju i satima. Ljudski, najteža nam je obdukcija dece, nas četrnaestoro obducenata radimo po rasporedu ali svako od nas ipak se sretne sa takvim slučajevima. Nije lako ni prezentivati strankama u postupku ono šti smo otkrili jer se dešava da i tużilaštva nakon našeg zaključka ne mogu da ostanu pri svojim navodima", opisuje Stojanović izazove svoje profesije.
Ukazujući na značaj forenzike u slučajevima sumnjivih smrti ili povređivanja objašnjava da je obdukcija obavezna po zakonu ali da veruje da u nekim slučajevima ona izostane te da zločinci ostanu na slobodi.
"U nekim slučajevima lekari na molbu rodbine, iz ljudskih ili religioznih razloga ne zatraže obdukciju. Ubeđen sam da među tim preminulima ima i žrtava zločina te da krivci uspeju da promaknu zakonu baš zbog odsustva forenzičke obrade leša. Zato je važno da i u slučaju najmanje sumnje obducenti budu ti koji će je otkloniti", zaključuje doc dr Ivan Stojanović.
Pratite nas na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
