Požežanin u šoku: 22 'fantomska birača' prijavljena na njegovoj adresi

Ilustracija / Shutterstock, Shutterstock Adam Radosavljevic, Privatna arhiva

Dok se Srbija priprema za nove izbore, ponovo se otvara pitanje "fantomskih birača" i tačnosti biračkog spiska, jednog od problema koji je obeležio i prethodne izborne cikluse. Novi slučaj dolazi iz Požege, gde je Dejan Ivanović otkrio da se na adresi njegove porodične kuće vodi čak 22 birača, iako u njoj žive samo on, supruga i njihovo dvoje maloletne dece. Ivanović za Nova.rs kaže da ne poznaje ljude koji se vodi na njegovoj adresi i najavljuje da će od MUP-a tražiti da utvrdi ko ih je, kako i na osnovu čega tamo prijavio.

Oglas

Ivanović kaže da je ranije slušao o slučajevima ljudi koji su na svojim adresama pronalazili nepoznate birače, ali da nije očekivao da će se isto dogoditi i njemu.

U njegovoj kući, kaže, žive četiri osobe, od kojih su dve maloletne i nemaju pravo glasa. Prema podacima do kojih je došao, na istoj adresi vodi se čak 22 birača.

"Bio sam u šoku kada sam video spisak. U kući živimo supruga, ja i naše dvoje maloletne dece. Dakle, nas četvoro, a na adresi se vodi 22 birača. Čitao sam i slušao ranije o fantomskim biračima i pričama da se ljudi prijavljuju tamo gde ne žive zbog izbora, ali mi nije padalo na pamet da ću tako nešto pronaći na sopstvenoj adresi. Te ljude ne poznajem i niko nas nije pitao da ih prijavi u našoj kući", kaže Ivanović za Nova.rs.

"Hoću da znam ko je ove ljude prijavio u mojoj kući"

Za Ivanovića se priča, međutim, ne završava utvrđivanjem da se na njegovoj adresi vode ljudi koje ne poznaje.

Najavljuje da će se obratiti Ministarstvu unutrašnjih poslova i tražiti da se utvrdi kako su nepoznate osobe prijavljene na adresi njegove kuće, ali i ko je odgovoran za to.

"Tražiću od MUP-a da mi objasni kako je moguće da se ovoliki broj ljudi vodi na mojoj adresi. Neko je morao da ih prijavi, mora da postoji dokumentacija na osnovu koje je to urađeno i hoću da znam ko je to uradio. Tražiću i da se svi ljudi koji ovde ne žive uklone sa moje adrese. Ne želim da moja kuća ima bilo kakve veze sa izbornim manipulacijama i očekujem da nadležni utvrde kako je do ovoga došlo i ko je za to odgovoran", kaže Ivanović.

Njegov slučaj posebno dobija na težini zbog trenutka u kojem je otkriven.

Srbija ulazi u novi izborni proces, a pitanje prebivališta birača i promena u biračkom spisku bilo je jedna od centralnih kontroverzi i nakon prethodnih izbora.

Slučajevi građana koji su na svojim adresama otkrivali njima nepoznate osobe postali su jedan od simbola sumnji u regularnost biračkog spiska. Zbog toga svaki novi slučaj u kojem se na jednoj privatnoj adresi pojavljuje višestruko više birača nego što na njoj stvarno živi ljudi neminovno otvara pitanje da li se pred nove izbore ponavlja stari problem.

U slučaju Dejana Ivanovića odgovor sada treba da pruži MUP: ko su ljudi koji se vode na njegovoj adresi, kada su prijavljeni, na osnovu koje dokumentacije i kako je moguće da vlasnik kuće za to nije znao.

Kako proveriti da li imate "fantomske birače" na svojoj adresi

Problem je što mnogi građani saznaju da se na njihovoj adresi vodi nepoznata osoba tek kada na njeno ime počne da stiže pošta ili pred izbore stigne poziv za glasanje.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) ranije je objasnio proceduru kojom vlasnik stana ili kuće može da proveri ko ima prijavljeno prebivalište na njegovoj adresi.

Zahtev MUP-u može da podnese vlasnik nekretnine. Prema uputstvu CRTA, potrebno je priložiti dokaz o vlasništvu, odnosno vlasnički list ili ugovor o kupoprodaji, očitanu važeću ličnu kartu i zahtev u slobodnoj formi kojim se traži informacija o osobama prijavljenim na konkretnoj adresi.

Za ovu proceduru plaća se i administrativna taksa (preporučljivo je tačan iznos proveriti u nadležnoj policijskoj upravi, jer se visina taksi povremeno koriguju).

Dokumentacija se predaje nadležnoj policijskoj upravi, nakon čega vlasnik dobija podatke o osobama prijavljenim na njegovoj adresi.

Ne možete sami da ih "odjavite", ali možete da tražite pasivizaciju adrese

Ako se ispostavi da se na adresi zaista vodi osoba koja tamo ne živi, vlasnik ne može jednostavno da je odjavi u njeno ime.

Može, međutim, da od policije zatraži proveru i pokrene postupak pasivizacije adrese za osobu za koju tvrdi da na toj adresi nema prebivalište.

Prema objašnjenju CRTA, uz takav zahtev prilažu se dokaz o vlasništvu, lična karta vlasnika i dokument MUP-a iz kojeg se vidi ko je prijavljen na toj adresi.

Pratite nas na društvenim mrežama:

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare