Zašto Vučić dobija tri puta više medijskog prostora nego opozicija?
Darko Glišić, Aleksandar Vučić, Miloš Vučeviž, Ana Brnabić, Niš Sednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke / Radule Perisic/ATAImages
U Nemanjinoj 11 napravljen je prvi korak ka raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, ali još se čeka onaj drugi, presudan korak, koji mora da napravi predsednik države, a rok mu ističe u četvrtak. Iz posmatračke misije CRTA upozoravaju da se u izbornu trku ulazi bez institucija zaduženih za zaštitu prava birača, dok vladajuća stranka uveliko sprovodi funkcionersku kampanju i koristi javne resurse za izbore - koji zvanično još uvek nisu ni raspisani.
Oglas
Tik-tak, tik-tak - otkucava sat na Andrićevom vencu. Još 48 sati ostalo je predsedniku države da odluči hoće li raspisati izbore na kojima će se kandidovati za premijera ili, možda, neće, piše N1.
Ali kampanja pre kampanje uveliko traje - CRTA je samo u avgustu registrovala više od 400 aktivnosti najviših državnih funkcionera.
"Svaka peta aktivnost javnih funkcionera imala je elemente zloupotrebe javne funkcije, okolnosti u kojima nije jasno da li funkcioner nastupa iz perspektive državne institucije ili političke stranke", navodi Tamara Branković, zamenica programskog direktora CRTA.
A što se tiče nastupa u centralnoj infomativnoj emisiji javnog medijskog servisa, prošlog meseca vlast je dobila čak 98 odsto vremena, dok su opoziciji preostala dva procenta.
"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zauzeo je sam polovinu ukupnog vremena u vestima RTS-a i to vreme je skoro četiri puta veće nego kompletno vreme koje je dobio u kampanji za predsedsedničke izbore 2022. i njegovo pozitivno predstavljanje je poraslo za skoro tri puta", kaže Branković.
CRTA upozorava da se ovi izbori dočekuju u atmosferi potpunog sloma kontrolnih mehanizama, zloupotrebe bezbednosnog aparata, ucenjivanja birača i neovlašćenog nadzora nad opozicijom i aktivistima.
I nevladina organizacija Transparentnost Srbija saopštava da su trenutni izborni uslovi, bez obzira na implementaciju nekih ODIHR preporuka, gori nego što su bili 2023. godine.
Pa šta nas onda čeka?
"Možemo da očekujemo od vlasti da primeni i silu i nasilje u tome da ovom narodu nametnu svoje izbornu pobedu kako god. Ako bude moralo - onda i tako što će ti izbori da budu poništeni, ako im se rezultati ne budu dopali", kaže istoričar Milan St. Protić.
Inače, parlamentarna opozicija se u ovom trenutku podelila u dve kolone - Platformu za evropsku Srbiju (u kojoj su SSP, SRCE i Solidarnost) i Narodnu Srbiju (u kojoj su NPS, NLS i Ekološki ustanak).
ZLF i DS će podržati Studentsku listu, a i PSG će to uraditi ukoliko se ne formira jedinstveni opozicioni front.
Pratite nas na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
